Poseta traje sat vremena i uključuje procenu lokacije, fotografisanje terena, uvid u postojeću dokumentaciju, diskusija u vezi sa zahtevima klijenta, izvodljivost projekta, moguća rešenja i približni troškovi. Nakon toga na mejl dostavljamo izveštaj sa terena i ponudu.

Građevinski projekti koji uključuju rekonstrukciju, dogradnju, nadgradnju, adaptaciju, rušenje postojećih objekata zahtevaju detaljno merenje postojećeg objekta i njegovog okruženja. U ovoj fazi je potrebno da klijent pribavi od geometara katastarsko topografski plan parcele sa detaljnim prikazom granica parcele, kotama terena i položaj postojećih objekata na terenu. Takođe, potrebno je pribaviti u opštini informaciju o lokaciji u kojoj su osnovne smernice za projektovanje. Katastarsko topografski plan je polazna osnova i podloga na kojoj se izrađuju crteži za građevinsku dozvolu. Ovaj plan preuzimamo od geometara u dwg formatu i krećemo sa projektovanjem.

U ovoj fazi izrađuju se preliminarne skice, dwg crteži, 3d skice i varijante više rešenja. Kada se klijent odluči za jedno rešenje krećemo u izradu idejnog rešenja koje sadrži sve osnove budućeg objekta, karakteristične preseke, fasade, situacije sa položajem objekta na parceli. Pored grafičke dokumentacije izrađuje se i tekstualna dokumentacija i tako skopljen projekat se šalje na CEOP sa zahtevom za dobijanje lokacijskih uslova. Klijent daje punomoć projektantskoj kući koja će u njegovo ime ishodovati sve potrebne radnje do dobijanja građevinske dozvole. Projektant na CEOPU unosi sve potrebne podatke o klijentu, prilaže potrebna dokumenta i projekat u skladu sa zakonom o izgradnji objekata i važećim pravilnicima.
Lokacijski uslovi važe dve godine od datuma izdavanja ili do isteka važenja građevinske dozvole.

Nakon dobijanja lokacijskih uslova krećemo sa pripremom projekta za građevinsku dozvolu. U zavisnosti od kategorije objekta pripremaju se potrebni projekti : projekat arhitekture, projekat konstrukcija, glavna sveska, izvod iz projekta, elaborat o energetskoj efikasnosti i td. Kod kompleksnijih objekata potrebni su i drugi projekti kao što je elaborat zaštite od požara i slično.
Projektant je u komunikaciji sa lokalnim vlastima i u dogovoru sa njima priprema sve potrebne faze projekta i priloge. U IDR i PGD fazi potrebno je platiti takse koje su zahtevane od strane CEOP-a. Tu spadaju republičke takse, takse prema ceopu i apr-u, katastar, takse za izdavanje uslova od javnih preduzeća. Nakon dobijanja građevinske dozvole potrebno je platiti komunalno opremanje što je uslov za kasniju prijavu radova.
Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se ne otpočne sa građenjem objekta u roku od tri godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Nakon dobijanja građevinske dozvole potrebno je pripremiti projekte za izvođenje objekta. Projekat arhitekture se proširuje detaljima za izvođenje, šemom stolarije kao i predmerom i predračunom radova. Potrebno je uraditi projekat konstrukcije sa statičkim proračunima i šemom armature. Zatim projekat vodovoda i kanalizacije i projekat elektroinstalacija. Po potrebi radi se projekat mašinskih instalacija u zavisnosti od načina grejanja objekta.
Sa ovim projektima klijent će moći da dobije potrebne ponude od izvođača radova.
Prijavljivanje radova se vrši elektronski preko CEOP platforme . U toku izvođenja objekta potrebna su merenja od strane geometara koja su važeći dokumenti i dokazuju da je objekat izveden po projektu, a nakon toga ta merenja su osnovni prilozi za dobijanje upotrebne dozvole.

Projekat za ozakonjenje objekta ima dve sveske. Prva je elaborat geodetskih radova koju izrađuju geometri. Ona sadrži snimak parcele sa postojećim objektima – geodetski snimak parcele. Na snimku su potrebne visinske kote objekta merene od kote terena i određene koordinate kao i dimenzije objekata. Nakon izrade ovog elaborate sledi izrada izveštaja o zatečenom stanju. To je druga sveska koju izrađuje arhitekta. Na podlozi koju uzima od geometara izrađuje potrebne crteže osnova svih etaža, sa pregledom svih prostorija i daje tehničke opise objekata. Uz grafičku i tekstualnu dokumentaciju ulazi i fotodokumentacija.

Za izradu ovog elaborata potrebno je idejno rešenje objekta sa tehničkim opisom i grafičkom dokumentacijom koja uključuje situacioni plan, sve osnove etaža, dva karakteristična preseka i sve fasade objekta. Elaborat energetske efikasnosti je jedan od osnovnih priloga projekta za građevinsku dozvolu. Ako se radi o rekonstrukciji ili sanaciji objekta potrebno je uraditi elaborate postojećeg stanja i budućeg. Prema važećem zakonu potrebno je da buduće stanje objekta bude za jedan razred iznad postojećeg stanja. Minimalni razred novoprojektovanih objekata je C.